Дрекаваци су чисто српска творевина – нема их у веровањима других словенских народа. Веровање о њима је нарочито распрoстрањено у Шумадији. Верује се да је дрекавац настао од душе умрлог ванбрачног или некрштеног детета. Ово биће ноћу плаши људе ужасном дреком, по којој је добило име. Да би плашио људе, дрекавац производи најразличитије звукове: понекад плаче као дете, понекад мауче као мачка, понекад кричи као птица... Описан је на различите начине, али најчешће као биће дугачких и танких удова и велике главе. Верује се да се дрекавац плаши светлости и да не сме да приђе родној кући. Верује се да је опасно срести дрекавца, па чак и видети га из скровишта, јер ће се човек на кога при месечини падне дрeкaвчева сенка разболети и умрети. Дрекавцу је сличан плакавац, у којег се верује у Херцеговини, који је такође настао од умрлог детета и који ноћу иде око родне куће и плаче.
