Ала или, како је понегде зову, хала је створење које је у различитим крајевима описано на различите начине. Често се описује као џиновска змија, а понекад као страшно, црно створење слично олујним облацима. Ала може порасти до неслућених размера, тако да јој глава буде у облацима, а реп да јој се вуче по земљи. Ако човек види алу, може да полуди од ужаса.
Ала је прождрљиво створење, које гута све што стигне, најчешће људске
усеве. Међутим, але воле и људско, нарочито дечије месо. Народ је некада веровао
да помрачења сунца и месеца настају тако што их ала
заклони или прогута. Отуда долазе и изрази „алав“ и „халапљив“ за прождрљивог
човека. Ала се похављује са треском и севањем, излази из облака или дубина
земље и мора. Верује се да ала води градоносне облаке на летину. Против але се,
као биће наклоњено људима, бори змај, водећи у облацима борбу са њом. Верује се
да ала неподношљиво смрди; отуда у хрватском приморју израз „смрди халом“.
Ала понекад може да узме и људско обличје или да уђе у човека. По једној
легенди, Свети Сава је из „цара Симеона“ тј. Стефана Немање истерао алу која је
била ушла у њега. Ала може да се претвори и у неку животињу и тако прерушену
могу да је виде само тзв. шестаци, људи који на рукама и ногама имају по шест
прстију.