Аждаја је најчешће описивана попут змијоликог чудовишта које има велике чељусти, оштре зубе и дугачак реп. Аждаје живе по великим водама, одакле излазе да би прождирале људе и животиње. У појединим крајевима се верује да дуга на небу представља аждају која пије воду. За разлику од њој сродних бића, змаја и але, аждаја нема никаква нарочита магична својства. Од змајева, са којима има највише сличности, разликује се по томе што не лети, мада јој, као и змају, из ноздрва излази пламен. Понекад аждаја има више глава. Тело аждаје је прекривено крљуштима које су тврде попут оклопа. Због тога је убијање аждаје велики подвиг, након кога јунак обично одсеца аждајин језик (или језике) или уши како би могао да докаже своје јунаштво. По неким предањима, након смрти аждаје од њеног трупла се разбегне мноштво змија, гуштера, мишева и друге гамади.