Вештице су жене натприродних моћи до којих су дошле продајући душу ђаволу. Понегде се верује да је женско дете које се роди у крвавој кошуљици предодређено да постане вештица. Вештице су обично замишљaне као старе и ружне жене, мада то није правило – оне се могу уз помоћ својих моћи приказати као младе и лепе, а могу заиста и бити младе и лепе жене.
Вештице наносе зло, пију крв и једу срца људима. Међутим, верује се да вештице могу да нанесу зло само својим сродницима, никако онима са којима нису у сродству. Вештице своје жртве нападају у сну. Када вештица нађе своју жртву како спава, удари је нечим преко леве половине груди, па се тој особи груди отворе, а вештица му извади срце и поједе га, намењујући том приликом жртви још колико ће живети и каквом ће смрти умрети. Вештичје жртве, дакле, иако изједеног срца, не морају одмах умрети.
Вештице своје послове обављају преко целе године, нарочито ноћу. Вештице могу да лете, али да би то учиниле морају да се намажу испод пазуха нарочитом машћу коју чувају скривену у црном лонцу. Након тога је потребно да изговоре речи: „Ни о трн, ни о грм, већ на пометно гумно“. Позната је легенда о човеку који је видео своју жену вештицу како изводи ову магијску радњу, кришом покушао и сам да је понови, али је изговорио „И о трн, и о грм“ па се летећи изубијао налећући на дрвеће и трње. Понегде се јавља веровање да вештице лете на метли, али оно није тако често као у Западној Европи. Вештице се ноћу, по месечини у већим групама окупљају на гумну или на стаблу ораха. Ко нагази на њихово гумно умреће, ко спава под њиховим орахом изгубиће снагу и памет, а ко се попне на њега може пасти мртав. Са овим у вези су веровања да ће онај ко посече орах брзо умрети и да млади људи не треба да саде стабла ораха, јер их то може коштати живота.
Негде се верује да вештичја душа ноћу напушта тело и лети чинећи зло. Најчешће поприма облик ноћног летира, па се може увући у куће кроз мале рупе и пукотине. Када душа вештице напусти тело, она се не може пробудити. Ако се тело уснуле вештице окрене тако да јој глава буде тамо где су јој биле ноге, њена душа не зна да се врати у тело и вештица мора умрети. Негде се верује да ноћног лептира, ако се појави у кући, треба ухватити, крила му мало нагорети на пламену свеће и пустити уз речи: „Дођи сутра да ти дам соли“. Уколико се сутрадан појави нека жена да узајми мало соли, па још ако негде има видљиви траг опекотине, то је сигуран знак да је она вештица.
Попут вампира, и вештице беже од белог лука. Човек се може заштити од
вештица ако се њиме намаже по грудима, табанима и испод пазуха. Као и вампири,
вештице се плаже глоговог трња, па се оно често качи на врата као заштита од
вештица . Верује се да се вештице плаше вукова, па се деци, нарочито у оним
породицама где деца умиру на рођењу, даје име Вук, како бих их се вештице плашиле;
Вук Стефановић Караџић је, како је сам записао, управо овако добио име. Уколико
се за неку жену посумња да је вештица, сељани је свежу и баце у воду да виде да
ли ће потонути, јер се верује да вештица бачена у воду не може да потоне.
Уколико ухваћена жена потоне, извуку је и пусте, а уколико не потоне – убију
је. Вештица се може и покајати, одрећи се зла и искористити своја знања како би
чинила добро људима.
БАБА ЈАГА
Најпознатија вештица из словенских легенди је Баба Јага. Она живи дубоко у шуми, у колиби на кокошјим ногама. Ова колиба може и да се креће, а своја врата неће показати док се не изговоре чаробне речи. Колиба има браву начињену од људских зуба, резу од људске ноге и кључ од људске руке. Око колибе је ограда од људских костију и лобања. Понекад је на огради једно упражњено место за једну лобању, које треба да заузме глава јунака приче. Понекад се људи окамене чим кроче у њено двориште.
Баба Јага у колибу намамљује људе којима се храни. Понекад отима децу да би их појела, а понекад само да би их убила и мртве бацила на кров њихових домова. По неким другим веровањима, Баба Јага се храни људским душама, које јој предаје Смрт. Служе јој црне мачке, вране, жабе и змије. Баба Јага је пророчица која познаје прошлост и будућност, а поседује предмете велике магијске моћи. Због тога се јунаци бројних прича, упркос великој опасности, усуђују да је потраже и од ње измоле помоћ. Тешко ју је наћи, јер лети по ваздуху јашући на чајнику или авану, а све своје трагове брише метлом од сребрне брезе. Од њеног имена вероватно је настао назив за биће баба рога, којим се плаше немирна деца.
Руски кутак:
Где живёт Баба Яга? Баба Яга живёт в избушке на курьих ножках.