Таласон је врста духа који се везује искључиво за грађевине, а никада за људе који живе у њима. Таласон није душа умрлог претка, већ нека несродничка душа. Верује се да таласон настаје од душе особе коју су неимари живу зазидали у темељ неке грађевине, што се, како се верује, некада морало чинити како би се грађевина одржала. Та душа остаје трајно везана за грађевину као таласон, њен заштитник. Обично је добронамеран, али може бити и опасан, нарочито ако неко покушава да опљачка или поруши зграду чији је он заштитник.
Таласоном може постати и душа неког пролазника чија је сенка пала на грађевину. Зидари тада ту сенку кришом измере концем и узидају, а онај чија је сенка узидана се разболи и умре у наредних четрдесет дана. Понегде се верује да се у таласона претвара душа онога ко први наиђе када почне градња или онога први ступи у новоизграђену зграду; отуда веровање да ће несрећа стићи оне који се први венчају у новоизграђеној цркви. Власи у Србији верују да су таласони некада настајали добровољном жртвом: при изградњи нове куће, стари људи чија се смрт ближила тражили би од својих ближњих да их живе зазидају у нову кућу како би њихова душа увек остала да бди над њеним укућанима. Веровало се да је таква кућа сигурна од свих злих сила.
Таласон никада не напушта зграду коју чува и постоји докле год постоји та зграда. Таласон се може магијски ослободити уз помоћ магичне биљке расковник, која раскива и развезује све што је закованo и завезано, па и овакве магијске везе.