Тодорци представљају зла бића, најчешће описана као коњаници срасли са коњима. Они немају своје ноге, већ „расту“ из леђа коња. Понегде се верује да је сваки од њих огрнут плаштом, са мачем у руци, спреман да нападне сваког кога угледа. Понекад се могу чути како пролазе, али не и видети, а сутрадан је на месту где су прошли могуће пронаћи трагове коњских копита.
Тодорци су добили име по томе што се, како се верује, појављују током
тзв. Тодорове недеље, крајем фебруара, током које се празнује овај светац,
познат у народу као Велики Тодор. Понегде се верује да и овај светац, замишљан
у лику јахача на хромом коњу, може донети смрт, лудило или болест онима који га
угледају. По предању, током ове недеље никако не треба полазити на пут, а ако
се баш мора, никако не треба чинити то ноћу, јер се може наићи на тодорце, који
ће путника сигурно усмртити мачем или ударцима копита. На дан Тодорове суботе
меси се тзв. коњски колач или копитњак, хлеб чији је средњи део обликован као
отисак копита. Овај хлеб се потом даје коњима да га нагризу, што може
представљати покушај да се умилостиве тодорци, чије се најопасније појављивање
очекује у ноћи која следи. Током те ноћи сви укућани треба да су у кући пре
мрака и тада не треба ложити ватру, јер се верује да тодорци не воле дим.
