Водењак је водено створење које, према веровању, настаје од утопљеника. По неким веровањима, водењаци настају само од злих и грешних људи. Описују се као бића дуге косе, која је често зеленкасте или црвенкасте боје због уплетеног растиња. Понегде се верује да су допола људска бића, а отпола рибе. Водењаци најчешће живе покрај воденица и мостова, вребајући људе како би их удавили. Верује се да водењак ноћу своју жртву, пре него што је удави, три пута зове по имену и да човек мора чути овај глас где год се налазио. У Србији се несташној деци понекад прети: „Однео те водењак!“
Верује се да човек може да види водењака без последица ако у поноћ оде на реку и загази у реку са коцем на руци; коцем потом треба додирнути врх воде и рећи: „Побратиме, ходи овамо.“ Са водењаком је могуће склопити чак и савез, али је тај савез опасан подухват, јер ће водењак увек тежити да утопи свог савезника и одвуче га на дно. Борац против водењака је Свети Никола, заштитник путника и морепловаца, који успева да водењаке веже и баци на дно мора.
Негде се верује да водењацима влада Господар воде, чију војску чини тачно стотину водењака. Господар воде понекад је описан као наг и космат старац са рибљим репом. Називају га и Воден, Воданој или Вођај, а понегде и Водени дух или Водени ђаво. Својом војском он командује ударцима о стеновито дно. Верује се да је ова војска најопаснија у тренуцима олуја. Ратници у овој војсци понекад оштећују мостове, воденице, рибарске мреже и чамце јер њима људи задиру у њихово царство. Због тога им воденичари и рибари, како би их умилостивили, приносе различите жртве, најчешће животињске. Своје редове водењаци обнављају утапањем људи, тако што их прободу или увежу стопала репом, бичем или ланцима. Од обичног водењака човек би и могао побећи, али од Господара воде човеку нема спаса. Па ипак, Господар воде брине о својим новим поданицима. Они живе са њим у његовој кристалној палати, а понекад их жени својим кћерима.